Svratište radi svakoga dana (uključujući vikend) od 8 do 21 h i otvoreno je za svu decu od 4 do 19 godina koja žive i/ili rade na ulici. Deca koja dolaze imaju mogućnost da se okupaju, dobiju polovnu odeću i obuću, kao i obroke (doručak, ručak, užine i večera). Vreme u Svratištu provode u društvu vaspitača i volontera koji za decu organizuju različite edukativne i kreativne radionice. Naročita pažnja se posvećuje prevenciji HIV-a, seksualno prenosivih infekcija i zloupotrebe psihoaktivnih supstanci. Deo vremena deca provode i u neformalnom druženju (odlazak na igralište u blizini Svratišta, igranje društvenih igara, surfovanje internetom…).

Psiholozi i pedagoškinja su prisutni svakodnevno i zaduženi su za individualni rad sa decom i sa njihovim roditeljima (ako deca žive sa roditeljima). Na projektu Svratišta angažovani su i drugi eksperti: pedijatrica, medicinska sestra, pravnica i socijalna radnica. Pedijatrica dolazi u Svratište jednom nedeljno i povezuje decu sa sistemom zdravstvene zaštite, upućuje decu na relevantne institucije i potrebne specijaliste.

crtanje

 

Medicinska sestra dolazi dva puta nedeljno i obavlja medicinske intervencije koje je moguće izvršiti u prostorijama Svratišta. Dva puta nedeljno je prisutna pravnica koja pomaže u izradi ličnih dokumenata i zaštiti prava dece. Tri puta nedeljno je prisutna socijalna radnica koja je zadužena za saradnju sa Centrima za socijalni rad i uključivanje dece u sistem socijalne zaštite. Veoma mali procenat dece ide u školu i rad sa tom decom se neprestano fokusira na razvoj njihove motivacije za redovno pohađanje nastave i nastavak školovanja. Vaspitači kontaktiraju sa njihovim školama, a volonteri pomažu deci u izradi domaćih zadataka. Takođe, posebno se pazi da ta deca ne budu u Svratištu u vreme nastave.

akrobacija :)

Sve aktivnosti koje se sprovode u Svratištu su dobrovoljne, deca mogu slobodno da dođu i odu onda kada njima odgovara.

Milan, 19 godina

Milan je rođen u jednom malom mestu 90 km udaljenom od Novog Sada. Njegova majka, Roža, napustila je porodicu ubrzo nakon što se on rodio i nikada ga više nije kontaktirala. Njegov otac, Petar, brinuo se o njemu tokom prvih šest godina života. S obzirom da je bio alkoholičar, tokom svih tih godina Milan je bio žrtva psihološkog i fizičkog zlostavljanja. Kada je imao šest godina, njegov otac je počinio ubistvo i otišao u zatvor. Nakon toga, Milan je smešten u hraniteljsku porodicu, ali veoma brzo je završio u državnoj instituciji za napuštenu decu. Promenio je nekoliko državnih institucija u narednih sedam godina. Kada je njegov otac izašao iz zatvora, bio je primoran da živi sa njim iako ga se plašio. Tokom tog perioda, Milan je ponovo doživljavao razne forme nasilja i zlostavljanja od strane oca. Počeo da beži od kuće i provodi noći napolju ili u napuštenim kućama. Kada nije imao hranu, radio je na komšijinoj njivi kako bi se prehranio. Jednom prilikom, pored Milana su se zaustavila kola i vozač je pitao gde je put za Novi Sad. Milan je odlučio da krene sa njim.

 

Dečja soba

Kada je stigao u Novi Sad, počeo je da živi u napuštenom vagonu na Željezničkoj stanici. Ubrzo se upoznao sa ostalom decom koja su tamo živela i od njih je učio kako da preživi na velikim gradskim ulicama. Obično je prosio i tražio hranu po kantama za smeće. Najgora stvar, po njegovim rečima, bilo je provođenje zime na veoma niskim temperaturama i stalno izbegavanje nasilja odraslih beskućnika. Često, kada je nalazio „dobro“ mesto za život, stariji beskućnici bi ga oterali. Dodatni problem bilo je to što nije imao kupatilo. Tokom zime, okupao se u Dunavu tri puta, jer nije mogao da podnese svoj neugodan miris.

Milan je prvi put došao u Svratište za decu ulice u maju 2010. godine. Osoblje Svratišta je ubrzo primetilo da je Milan veoma inteligentan, dobronameran i saradljiv mladić. Veoma brzo je zadobio poverenje osoblja. Otkad je opljačkan, Milan nije imao nikakva lična dokumenta. Prvi zadatak je bilo pribavljanje lične karte i zdravstvene knjižice. S obzirom da je Milan bio veoma motivisan da nađe posao, volonteri su mu pomagali u aktivnom traženju istog. Uzevši u obzir da je stopa nezaposlenosti u Srbiji veoma visoka, a Milan je završio samo osnovnu školu, nažalost, nije bilo mnogo šansi za njegovo zaposlenje.

Ipak, u oktobru 2010. godine, novinarka radio Novog Sada (autorka emisija “Horizonti” i “Jedan život”), Nevena Vrtulek, snimila je emisiju o Svratištu i uradila intervju sa Milanom. Dve nedelje kasnije, odlučila je da mu pomogne da nađe posao. Zahvaljujući ličnim kontaktima i upornosti ove žene, Milan se zaposlio u Gradskoj čistoći. Osoblje Svratišta mu je pomoglo da pronađe sobu za iznajmljivanje. Po prvi put u svom životu, Milan ima bezbedno i toplo mesto za sebe.

Kumrija, 13 godina

Kumrija je trinaestogodišnjakinja koja živi u romskom nehigijenskom naselju, u jednoj od improvizovanih kuća. Njeni roditelji ne žive zajedno. Ona živi sa majkom, tetkom i babom. U ovom domaćinstvu živi dvanaestoro maloletne dece. Niko iz porodice nema zdravstveno osiguranje i deca ne idu u školu. Najstarija sestra, Zekija, ima petnaest godina i majka je petomesečne bebe. Ona s vremena na vreme radi kao seksualna radnica.

Kumrija je odgovorna da brine o mlađoj braći i sestrama. Veoma je zaštitnički nastrojena prema njima. Svakog dana radi u centru grada, prosi sa mlađom braćom i sestrama. Ponekad, ona vozi tricikl sa prikolicom spreda i sakuplja sekundarne sirovine (sve što pronađe u kantama za smeće). Sav novac koji zaradi mora da preda mami. Ponekad, njena baba i tetka odlaze u inostranstvo da prose, tokom letnje sezone. One vode mlađu decu sa sobom i Kumrija ostaje sa nekoliko starije dece i mamom. Ovo je najgori period za nju, jer mama često konzumira alkohol i veoma je agresivna. Kumriji je teško da zaradi dovoljno novca za hranu i alkohol. Ako ne zaradi dovoljno novca, mama je tuče. Naš fokus u radu sa njom je na tome da je motivišemo da ide u školu. Upisana je u prvi razred i obezbedili smo joj sve potrebne knjige, ali stalno vodimo borbu da ostane u školi.

Jedna od kuća u kojoj naša deca žive

Drugi projekti koje je realizovao Romski resursni centar u periodu: 2000. – 2008. godina

1. Projekat: „Humanitarna pomoć za interno raseljena lica (IRL) sa KiM“ (1999. – 2003.)

EHO je jedna od retkih NVO, koja je i tokom NATO bombardovanja, redovna radila. Sa dolaskom prvih IRL na teritoriju grada Novog Sada, pokrenut je veliki humanitarni program za pružanje direktne pomoći IRL.
U periodu mart, 1999. – decembar, 2003. više od 4800 IRL, koji su svoj privremeni smeštaj našli na teritoriji grada Novog Sada, primili su različitu humanitarnu pomoć: prehrambene i higijenske pakete; vreće za spavanje; ćebad; kanistere za vodu; drva za ogrev; vaučere za kupovinu prehrambenih i hig. artikala; sitnu stoku (jariće i prasiće) i sitnu živinu (pilići). Vrednost distribuirane humanitarne pomoći je bila 2.000.000,00 DEM.

2. Projekat: „Izgradnja vodovodne mreže za naselje Bangladeš“ (2001.)

U oktobru, 2001. godine, RRC je uz pomoć svojih partnera-donatora iz Zapadne Evrope, obezbedio sredstva za priključenje naselja Bangladeš na gradsku vodovodnu mrežu. Instalirano je 1300 metara vodovodne mreže i 4 bunara sa pijaćom vodom. Tokom realizacije projekta vodosnabdevanja, izgrađeno je i 20 javnih toaleta.

3. Projekat: „Medicinsko savetovalište“ (2000. – 2003.)

Tokom 2000. godine, pokrenuto je Medicinsko savetovalište (ordinacije u naselju Bangladeš i Veliki Rit, Novi Sad) čije je usluge (osnovni medicinski pregledi, savetovanje, konsultacije, zdravstveno prosvećivanje, preventivni rad, kućne posete, izdavanje lekova, bebi mleka, pelena…) u periodu maj, 2000. – decembar, 2003. koristilo 5642 osoba.

4. Projekat: „Kurs opismenjavanja za odrasle osobe“ (2002.)

Kurs opismenjavanja odraslih je realizovan u novosadskim romskim naseljima Veliki rit, Bangladeš i Šangaj, tokom 2002. godine. 30 osoba starijih od 18 godina uspešno je završilo kurs opismenjavanja.

5. Projekat: „Porodično savetodavni centar“ (2002. – 2004.)

Porodično savetodavni centar (2002. – 2004.) je pružao usluge savetovanja iz oblasti: porodica/brak, nasilje u porodici, maloletnička delikvencija i trgovina ljudima. Tokom rada Centra, više od 600 osoba se obratilo za pomoć.

6. Projekat: „Pravno savetovalište“ (2002. – 2005.)

Tokom 2002. godine počelo je sa radom Pravno savetovalište koje se bavilo informisanjem marginalizovanih grupa o zaštiti prava i interesa iz različitih pravnih oblasti. Tokom rada Pravnog savetovališta (2002. – 2005. godina), više od 1000 osoba se obratilo za pomoć.

7. Projekat: „Izgradnja ljudskih kapaciteta i resursa – Trening programi„(2004. – 2006.)

Tokom 2004. godine RRC je sproveo istraživanje na teritoriji AP Vojvodine u cilju utvrđivanja organizacionih potreba romskih NVO.
Na osnovu analize potreba, izrađen je četvoromodulni Trening program iz oblasti upravljanja NVO. Program je obuhvatio sledeće teme: pisanje predloga projekta, projektno izveštavanje, zagovaranje i lobiranje i dr. Petnaest (15) romskih aktivista-kinja sa teritorije AP Vojvodine je uspešno završilo Trening program.

8. Projekat: „Druženje mladih – „Budi drug-arica“ (2003. – 2008.)

Osnovni cilj dvodnevnih – vikend druženja romske i neromske dece i mladih, jeste promovisanje vrednosti tolerancije i razumevanja, kao i smanjenje predrasuda i stereotipa, vezano za marginalizovanne grupe koje žive u našem okruženju.
Ciljna grupa druženje su romska deca (domicilna i deca IRL), kao i domicilna neromska populacija uzrasta od 10 – 14 godina.
U periodu: 2003. – 2008. godina, organizovano je 22 druženja, na kojima je učestvovalo 980 dece i mladih, iz 24 osnovne škole sa teritorije AP Vojvodine.

Plakat "Budi drug-arica"

9. Projekat : „Trening program iz oblasti ljudskih prava i rodne ravnopravnosti za romske NVO“ (2006. – 2007.)

Projekat „Izgradnja kapaciteta romskih aktivistkinja u Srbiji“ je pripremljen i realizovan u saradnji sa Kancelarijom za ravnopravnost polova Pokrajinskog ombudsmana.
Dugoročni cilj projekta je: Povećati kapacitete romskih NVO i naročito organizacija Romkinja u Srbiji, kako bi se doprinelo primeni vladavine zakona, koji su senzitivni po pitanja roda i marginalizovanih osoba.

Projektni ciljevi su bili definisani na sledeći način:

Ojačati kapacitete romskih organizacija i naročito organizacije romskih žena u Srbiji na sprovođenju vladavine zakona time što će stvoriti novu, priznatu, visoko-obučenu i umreženu grupu romskih aktivistkinja kroz jednogodišnji program izgradnje kapaciteta.
Izgraditi jaka partnerstva između romskih i ne-romskih organizacija/aktivista-kinja i državnih ustanova koje su nadležne za ljudska prava i rodnu ravnopravnost.
Promovisati nacionalne, regionalne i internacionalne instrumente, procedure i tela u oblasti ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.
Povećati vidljivost Romskih aktivistkinja u lokalnoj zajednici i šire.

Tokom trajanja projekta, osamnaest (18) Romkinja iz 16 NVO sa teritorije Srbije, prošlo je kroz 20-dnevni Program izgradnje ljudskih kapaciteta i resursa. Sve učesnice su uspešno završile svih 6 trening modula i stekle osnovne veštine i znanja u sledećim oblastima: Ljudska prava; Vladavina zakona i državne institucije; Rodna ravnopravnost; NVO, aktivizam i umrežavanje; Zastupanje i lobiranje; Komunikacija i odnosi sa javnošću; Upravljanje ljudskim resursima; Veštine upravljanja projektom i Radioničarske veštine.
Sve učesnice projekta su koristeći stečena znanja i veštine, održale radionice u lokalnoj zajednici, na temu ljudskih prava i rodne ravnopravnosti.
U poslednjoj fazi projekta pripremljen je i odštampan „Priručnik za NVO aktiviste/kinje“, koji sadrži najvažnije materijale za radionice o ljudskim pravima, koje se mogu primeniti kod vršnjačke edukacije.

        

Priručnik za NVO aktiviste i aktivistkinje

10. Projekat: „Istraživanje kršenja ljudskih prava Roma vraćenih u Srbiju“ (2006. – 2007.)

Projektom „Istraživanje kršenja ljudskih prava Roma vraćenih u Srbiju“ organizovana je obuka 10 romskih aktivista-kinja iz oblasti istraživačkog rada, individualni istraživački rad na terenu u trajanju od 2 meseca, kao i dokumentovanje i publikovanje rezultata istraživanja.

Ciljevi projekta su bili definisani na sledeći način: :

Povećati vidljivost Roma koji su prisilno vraćeni u Srbiju i poštovanja njihovih ljudskih prava.
Prikupiti različite podatke o ljudskim pravima deportovanih Roma, koje mogu poslužiti kao platforma za izradu budućih akcija i strategija.
Izgraditi kapacitete romskih organizacija za sprovođenje vladavine zakona i poštovanja ljudskih prava Roma kroz osnivanje obučene, umrežene i iskusne grupe aktivista/aktivistkinja.
Izgraditi snažno partnerstvo između romskih i neromskih organizacija kao i između samih romskih organizacija kroz uključivanje u zajednički projekt.
Promovisati nacionalne, regionalne i međunarodne instrumente ljudskih prava koji se odnose na položaj deportovanih Roma.

Tokom maja, 2007. godine objavljena je projektna publikacija pod nazivom, „Kršenje ljudskih prava Roma vraćenih u Srbiju po osnovu sporazuma o readmisiji“, koja je rezultat iscrpnog istraživačkog rada koji je širom Srbije sproveo tim od 10 romskih aktivista-kinja iz Novog Sada, Sombora, Subotice, Kikinde, Beograda, Kruševca, Valjeva, Niša i Bujanovca.
Ista publikacija je tokom juna, 2007. godine, prevedena na engleski jezik pod nazivom, „Violations of the Rights of Roma Returned to Serbia under Readmission Agreements„.
Projektna publikacija je ditstribuirana na preko 350 relevantnih adresa u Srbiji, regionu i Zapadnoj Evropi.

11. Projekat: „Podrška inkluzivnim procesima – Poboljšanje uslova stanovanja i socio-ekonomskog položaja stanovnika romskog naselja u Opovu“ (2006. – 2007.)

U skladu sa inicijativom i spremnošću pokrajinskih organa da sprovode akcione planove za integraciju Roma, u Opovu je 18. septembra 2006. godine potpisan Sporazum o saradnji o sprovođenju projekta ,,Podrška inkluzivnim procesima – Poboljšanje uslova stanovanja i socio-ekonomskog položaja stanovnika romskog naselja u Opovu“.

Potpisnici Sporazuma o saradnji su sledeći relevantni akteri:
Skupština Opština Opovo,
Pokrajinski sekretarijat za rad, zapošljavanje i ravnopravnost polova,
Pokrajinski sekretarijat za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo,
Kancelarija za inkluziju Roma i
Romski resursni centar Ekumenske humanitarne organizacije.

U skladu sa Planom aktivnosti, u periodu septembar – decembar, 2006. realizovane su sledeće aktivnosti:

• uspostavljanje saradnje sa SO Opovo i upoznavanje sa stanovnicima III novog naselja,
• potpisivanje Sporazuma o saradnji o sprovođenju projekta ,,Podrška inkluzivnim procesima – Poboljšanje uslova stanovanja i socio-ekonomskog položaja stanovnika romskog naselja u Opovu“
• istraživanje socio-ekonomskog položaja stanovnika/ca III novog naselja u Opovu,
• ekspertski rad na terenu i utvrđivanje stanja i upotrebljivosti objekata u III novom naselju u Opovu,
• izrada dokumenta „Rezultati istraživanja o socio-ekonomskom položaju stanovnika-ca III novog naselja u Opovu“,
• izrada dokumenta „Perspektive III novog naselja u Opovu,
• izrada dokumenta „Stručna ekspertiza – Ocena o stanju i upotrebljivosti objekata“,
• prezentacija sprovedenih aktivnosti u IV APV,
• demokratski izbori za odabir članova/ica za Odbor za razvoj III novog naselja i formiranje Odbora za razvoj III novog naselje,
• uspostavljanje dijaloga između svih aktera – pokretanje Foruma »Perspektive III novog naselja«,
• prezentacija sprovedenih aktivnosti u SO Opovo

Kao nastavak saradnje, a uz finansijsku podršku Pokrajinske kancelarije za inkluziju Roma, Romski resursni centar Ekumenske humanitarne organizacije (RRC EHO), je realizovao Program radnog osposbljavanja i time je podržao inkluzivne procese i izvršio uticaj na poboljšanje uslova stanovanja i socio-ekonomskog položaja Romske nacionalne zajednice u Vojvodini/Srbiji.

Opšti cilj projekta je:

• Doprineti poboljšanju socio – ekonomskog položaja Roma u Srbiji.

Specifični ciljevi projekta bili su definisani na sledeći način :

• Promovisati ljudska prava i podržati Rome nastanjene u Opovu / III novom naselju u inkluzivnim procesima, putem boljeg informisanja, edukacije i radnog osposobljavanja
• Podstaći predstavnike Romske nacionalne zajednice da uzmu aktivno učešće u razvoju lokalne zajednice

Ovim projektom stanovnici-ce III novog naselja u Opovu su dobili mogućnost da pohađaju tromesečne kurseve (tečajeve praktične, teoretske i konsultantske obuke za stručno usavršavanje) iz različitih građevinsko – instalaterskih zanata, a u saradnji sa Radničkim univerzitetom „Marko Kuljić“ u Pančevu.
Nakon uspešno završenih tečajava praktične, teoretske i konsultantske obuke za stručno usavršavanje, polaznicima-cama je izdat i važeći sertifikat-diploma o uspešno završenom kursu.
Takođe, svim polaznicima-cama je kao poklon uručen, komplet neophodnog alata, da bi mogli primeniti stečena znanja i stekli nova iskustva.
Tokom trajanja projekta, instalirane su 4 prefabrikovane jedinice (36 kvadratnih metara) unutar III novog naselja. Razvojni centar je izgrađen uz finansijsku pomoć Pokrajinskog sekretarijata za arhitekturu, urbanizam i graditeljstvo.

12. Projekat: „Razvojni centar Bangladeš“ (2007.)

Četiri kontejnera za stanovanje i dva objekta od siporeksa, krovna konstrukcija i veliki centralni deo čine Razvojni centra u Bangladešu. Na ukupnoj korisnoj površini od 120 kvadratnih metara, organizuju se različite aktivnosti koje utiču na senzibilizaciju stanovnika-ca naselja za aktivno uključivanje u procese daljeg razvoja naselje i lokalne zajednice; programi za radno oposobljavanje; programi obrazovanje dece; programi zdravstvenog prosvećivanja i dr. U budućnosti ovaj Centar treba da pruži ekspertizu i druge resurse, sa ciljem otpočinjanja programa samozapošljavanja i udruživanja stanovnika-ca naselja u zadruge.
Krajem 2008. godine se očekuje da će Razvojni centra postati prvi Biznis inkubator centar na teritoriji Vojvodine, kojim će upravljati Romi i Romkinje.

13. Projekat: „Povećanje pristupa romske dece predškolskoj ustanovi u Novom Sadu“ (2008.)

Ovaj projekat je realizovan u periodu: 01.01. – 31.07.2008. Osnovni cilj projekta je bio da se poveća broj romske dece u programu predškolskog obrazovanja, i na taj način povećaju njihove šanse za dalje uspešno školovanje.
Ciljna grupa projekta je bila grupa od 40-toro romske dece – 10 romske dece koja su uključena u predškolsku ustanovu, ali neredovno pohadjaju nastavu i 30 romske dece koja iz različitih razloga nisu uključena u Program predškolskog obrazovanja.
Prioritet pri odabiru korisnika su imala deca koja su trebala da se upišu u prvi razred osnovne škole, školske 2008 / 2009 godina.

14. Projekat: „Pomoć marginalizovanim devojčicama u Opovu“ (2009.)

Vlada Republike Srbije definisala je više specifičnih zadataka, koji treba da doprinesu ostvarenju 2. Milenijumskog cilja razvoja koji predviđa da do 2015. godine svi dečaci i devojčice imaju potpuno osnovno obrazovanje. Ovaj projekat treba da doprinese postizanju sledećih specifičnih podciljeva: 98 % svih dečaka i devojčica dobijaju potpuno osnovnoškolsko obrazovanje i procenat drop-out-a kod učenica koje prelaze u peti razred, iznosi manje od 1%.
Cilj projekta je da podrži devojčice iz socijalno ugroženih porodica, kako bi one sa uspehom završile osmogodišnju školu. Time se stvaraju osnovni preduslovi za dalje školovanje ili stručno osposobljavanje. Projekat se realizuje u Opovu (110 km jugoistočno od Novog Sada). Opovo spada u najsiromašnije opštine u Vojvodini, ima 12000 stanovnika od čega su 8% Romi.
Primarnu ciljnu grupu projekta čini 25 devojčica, starosti od 7 do 15 godina. Ova grupa se sastoji od: 7 romskih devojčica; 10 devojčica iz socijalno ugroženih porodica i 8 devojčica sa smetnjama u razvoju, kojima je potrebna posebna podrška.
Projekat se realizuje u periodu: 01.01.2009. – 31.12.2009.

15. Projekti finansirani iz Budžeta grada Novog Sada:

U protekle 3 godine (2006. – 2009.), RRC je uz finansijsku podršku Gradske uprave za socijalnu i dečju zaštitu, realizovao različite projekte u oblasti obrazovanja romske dece, kao i projekte radnog osposobljavanja Romkinja u Novom Sadu.

EHO Resursni centar za PLHIV (Centar Crvena linija) u cilju održavanja kampanje povodom dana sećanja na preminule od AIDS-a i podrške osobama koje žive sa HIV infekcijom,16 maja 2010.godine želi da održi javnu akciju pod nazivom "Dan sećanja na preminule od SIDE".

Mesto održavanja skupa je u Zmaj Jovinoj ulici, pored Katedrale, u vremenskom periodu od 19,00- 22,00 časova.

Na mestu okupljanja će biti postavljena crvena traka na kojoj će se paliti sveće u pomen preminulima od AIDS-a. Naši volonteri će deliti promotivni i edukativni materijal i sa zainteresovanim prolaznicima će obavljati razgovor i davati im potrebne infrmacije. Akcija je deo šire kampanje pod nazivom "Ako reskiraš treba da se testiraš- Bolje da znaš!" koju podržava Ministarstvo zdravlja Repubilke Srbije. Pored predstavnika EHO-a u ovoj akciji učestvovaće i druge organizacije i ustanove sa kojima EHO sarađuje.

 

Екуменска хуманитарна организација из Новог Сада, Општина Жабаљ и Канцеларија за инклузију Рома Владе АП Војводине су у уторак 18. маја 2010. године у просторијама Општине Жабаљ, потписали Споразум о сарадњи о спровођењу „СОЦИЈАЛНА ИНКЛУЗИЈА И ПОБОЉШАЊЕ УСЛОВА СТАНОВАЊА РОМА И РОМКИЊА У ЧУРУГУ, ОПШТИНА ЖАБАЉ”.
Након прошлогодишње успешне сарадње са општином Жабаљ и и Канцеларијом за инклузију Рома Владе АП Војводине на реализацији пројекта у насељу Цигански крај у Ђурђеву, Екуменска хуманитарна организација је уз помоћ швајцарских и норвешких партнера обезбедила средства у висини од 14,5 милиона динара за изградњу 80 купатила и 60 септичких јама у насељу Чуруг у општини Жабаљ.
Овом догађују, као и целодневном програму су поред потписника споразума, присуствовали и амбасадор Краљевине Норвешке у Р. Србији - госп. Хакон Бланкенборг (Haakon Blankenborg), као и директорица Швајцарске агенције за развој и сарадњу у Р. Србији - гђа. Бетрис Мајер (Beatrice Meyer)...
Протекле 3 године ЕХО РРЦ је са Ромима/-кињама из насеља Бангладеш у Новом Саду и насеља Цигански крај у Ђурђеву изградио 56 септичких јама, 118 купатила и побољшао услове становања у 135 кућа. Такође, након 37 година мрака насеље Бангладеш у Новом Саду, прикључено је на градску електричну мрежу.
За више детаља о пројекту који ће се током ове године реализовати у Чуругу видите прес-материјал поводом потписивања споразума (PDF)

EHO projekat „Socijalna inkluzija i poboljšanje životnih uslova u dva romska naselja u Autonomnoj pokrajini Vojvodini, Republici Srbiji“, je izabran za primaoca godišnje nagrade Eurodijakonije (Eurodiaconia) za 2010. godinu.
Odbor za dodelu nagrada je veoma visoko ocenio veličinu uticaja projekta na smanjenje društvene isključenosti i siromaštva u toj ugroženoj grupi, na širinu uticaja na različite društvene činioce, kao i na prenosivost koncepta.

Više informacija o projektu možete saznati na sajtu: Romskog resursnog centra , a zvanično saopštenje Eurodijakonije o pobednicima i ostalim kandidatima međunarodnog konkursa možete pronaći ovde.

Terenski rad sa decom uključenom u život i rad na ulici otpočeo je u novembru 2009. godine, a razvijen je zajedno sa našim partnerom, fondom H.Stepic CEE Charity . Grupa volontera i volonterki prošla je temeljnu obuku i u parovima su počeli da posećuju takozvane “hot spotove”, mesta gde se deca najčešće okupljaju i rade. Ostvarili  su mnoge kontakte sa decom, podržavali ih noseći im toplu odeću i sendviče, razgovarajući sa njima i slušajući njihove probleme. Volonteri su uspeli da uspostave odnose poverenja i mnoga deca su počela da dolaze u Svratište čim je otvoreno, kako bi zadovoljili svoje osnovne potrebe.

Terenski rad traje i razvija se i dalje. Terenski radnici su u stalnom kontaktu, kako sa ranije poznatom decom, tako i sa novim korisnicima. Terenski rad je veoma bitna karika u zaštiti dece uključene u život i rad na ulici. Dragoceno je zalaganje volontera kako bi deca ostvarila svoja prava, kao i prihvatila pomoć koju institucije mogu da pruže.

Pored razgovora, na terenu se deci deli i hrana

„Zahvaljujući radu sa decom koja su uključena u život i rad na ulici, naučila sam da više poštujem sve ono što imam i da manje žalim za onim što nemam. Vreme provedeno sa njima nije uzaludno potrošeno! Odvojili ste ga za one koji nemaju ništa, kojima vaše malo može u određenom momentu biti sve…Kada se osete prihvaćenim i voljenim, u njima se budi dete koje inače nisu, jer ih je život naterao na to…”

Svetlana Andrić

„Srećna sam kada gladnom detetu koje sebi ne može kupiti ništa dam sendvič, kada dobije novu i čistu odeću… Kada vidi da nas nije sramota da sa njima šetamo, pričamo, zagrlimo ih, tako da svi ostali prolaznici to vide 

Jelena Mitrović

“Ulepša mi dan kada mi u autobusu sačuvaju mesto da sednem. Prijatno me iznenadi brutalna iskrenost dece.”

Tijana Vidović

„Sjajno je kad pomognete nekom na tako jednostavan način. Lepo je pokazati sugrađanima da je tolerantnost među svima nama najbitnija.”

Sonja Bajić

„Volim da volontiram na ovom projektu, jer se osećam ispunjeno. Deca su dobra i lako je raditi sa njima kada im pružite razumevanje, prihvatanje, poštovanje i ljubav. Znaju to da vrate u mnogo većoj meri.”

Ivana Tapavica

          

Team building na treningu za terenske radnike                                                    Trening za volontere Svratišta

Посета Амбасадорке САД
Datum: 06. maj 2010.

 
У четвртак, 6. маја 2010. Амбасадорка Сједињених америчких држава, гђа Мери Бурс Ворлик посетила је Екуменску хуманитарну организацију у Новом Саду заједно са Бјанком Менендез из Политичког одељења Амбасаде и том приликом упознала се детаљније с програмима и пројектима наше организације. На слици: уважене гошће и део особља ЕХО.

 

Екуменска хуманитарна организација и основна школа «Петефи Шандор» организују 5. јединствену хуманитарну акцију под називом „Ходајмо за живот“  22. маја (субота), од 9 до 15 часова у Новом Саду.
Циљ манифестације је да се пажња јавности скрене на важност превенције и раног откривања рака како код деце, тако и код одраслих, као и на важност васпитавања деце на здрави стил живота.
Приход манифестације је у целини намењен Информативном центру «РакИнфо», Служби подршке оболелима од рака у Новом Саду.
За информације можете се обратити на контакт телефон 064/ 3000 409 (Ева Берењи, РакИнфо).
Потпуни текст саопштења о акцији можете прочитати у Саопштењу "Ходајмо за живот 2010" (pdf 42KB).

 

za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine su u utorak 18. maja 2010. godine u prostorijama Opštine Žabalj, potpisali Sporazum o saradnji o sprovođenju „SOCIJALNA INKLUZIJA I POBOLJŠANJE USLOVA STANOVANJA ROMA I ROMKINJA U ČURUGU, OPŠTINA ŽABALJ”.

Nakon prošlogodišnje uspešne saradnje sa opštinom Žabalj i i Kancelarijom za inkluziju Roma Vlade AP Vojvodine na realizaciji projekta u naselju Ciganski kraj u Đurđevu, Ekumenska humanitarna organizacija je uz pomoć švajcarskih i norveških partnera obezbedila sredstva u visini od 14,5 miliona dinara za izgradnju 80 kupatila i 60 septičkih jama u naselju Čurug u opštini Žabalj.

Publikacija Socijalna inkluzija i poboljsanje uslova stanovanja u romskim naseljima u AP Vojvodini, Republici Srbiji(pdf)