Dečija priča

Milan, 19 godina

Milan je rođen u jednom malom mestu 90 km udaljenom od Novog Sada. Njegova majka, Roža, napustila je porodicu ubrzo nakon što se on rodio i nikada ga više nije kontaktirala. Njegov otac, Petar, brinuo se o njemu tokom prvih šest godina života. S obzirom da je bio alkoholičar, tokom svih tih godina Milan je bio žrtva psihološkog i fizičkog zlostavljanja. Kada je imao šest godina, njegov otac je počinio ubistvo i otišao u zatvor. Nakon toga, Milan je smešten u hraniteljsku porodicu, ali veoma brzo je završio u državnoj instituciji za napuštenu decu. Promenio je nekoliko državnih institucija u narednih sedam godina. Kada je njegov otac izašao iz zatvora, bio je primoran da živi sa njim iako ga se plašio. Tokom tog perioda, Milan je ponovo doživljavao razne forme nasilja i zlostavljanja od strane oca. Počeo da beži od kuće i provodi noći napolju ili u napuštenim kućama. Kada nije imao hranu, radio je na komšijinoj njivi kako bi se prehranio. Jednom prilikom, pored Milana su se zaustavila kola i vozač je pitao gde je put za Novi Sad. Milan je odlučio da krene sa njim.

 

Dečja soba

Kada je stigao u Novi Sad, počeo je da živi u napuštenom vagonu na Željezničkoj stanici. Ubrzo se upoznao sa ostalom decom koja su tamo živela i od njih je učio kako da preživi na velikim gradskim ulicama. Obično je prosio i tražio hranu po kantama za smeće. Najgora stvar, po njegovim rečima, bilo je provođenje zime na veoma niskim temperaturama i stalno izbegavanje nasilja odraslih beskućnika. Često, kada je nalazio „dobro“ mesto za život, stariji beskućnici bi ga oterali. Dodatni problem bilo je to što nije imao kupatilo. Tokom zime, okupao se u Dunavu tri puta, jer nije mogao da podnese svoj neugodan miris.

Milan je prvi put došao u Svratište za decu ulice u maju 2010. godine. Osoblje Svratišta je ubrzo primetilo da je Milan veoma inteligentan, dobronameran i saradljiv mladić. Veoma brzo je zadobio poverenje osoblja. Otkad je opljačkan, Milan nije imao nikakva lična dokumenta. Prvi zadatak je bilo pribavljanje lične karte i zdravstvene knjižice. S obzirom da je Milan bio veoma motivisan da nađe posao, volonteri su mu pomagali u aktivnom traženju istog. Uzevši u obzir da je stopa nezaposlenosti u Srbiji veoma visoka, a Milan je završio samo osnovnu školu, nažalost, nije bilo mnogo šansi za njegovo zaposlenje.

Ipak, u oktobru 2010. godine, novinarka radio Novog Sada (autorka emisija “Horizonti” i “Jedan život”), Nevena Vrtulek, snimila je emisiju o Svratištu i uradila intervju sa Milanom. Dve nedelje kasnije, odlučila je da mu pomogne da nađe posao. Zahvaljujući ličnim kontaktima i upornosti ove žene, Milan se zaposlio u Gradskoj čistoći. Osoblje Svratišta mu je pomoglo da pronađe sobu za iznajmljivanje. Po prvi put u svom životu, Milan ima bezbedno i toplo mesto za sebe.

Kumrija, 13 godina

Kumrija je trinaestogodišnjakinja koja živi u romskom nehigijenskom naselju, u jednoj od improvizovanih kuća. Njeni roditelji ne žive zajedno. Ona živi sa majkom, tetkom i babom. U ovom domaćinstvu živi dvanaestoro maloletne dece. Niko iz porodice nema zdravstveno osiguranje i deca ne idu u školu. Najstarija sestra, Zekija, ima petnaest godina i majka je petomesečne bebe. Ona s vremena na vreme radi kao seksualna radnica.

Kumrija je odgovorna da brine o mlađoj braći i sestrama. Veoma je zaštitnički nastrojena prema njima. Svakog dana radi u centru grada, prosi sa mlađom braćom i sestrama. Ponekad, ona vozi tricikl sa prikolicom spreda i sakuplja sekundarne sirovine (sve što pronađe u kantama za smeće). Sav novac koji zaradi mora da preda mami. Ponekad, njena baba i tetka odlaze u inostranstvo da prose, tokom letnje sezone. One vode mlađu decu sa sobom i Kumrija ostaje sa nekoliko starije dece i mamom. Ovo je najgori period za nju, jer mama često konzumira alkohol i veoma je agresivna. Kumriji je teško da zaradi dovoljno novca za hranu i alkohol. Ako ne zaradi dovoljno novca, mama je tuče. Naš fokus u radu sa njom je na tome da je motivišemo da ide u školu. Upisana je u prvi razred i obezbedili smo joj sve potrebne knjige, ali stalno vodimo borbu da ostane u školi.

Jedna od kuća u kojoj naša deca žive