DRUGI PIŠU O NAMA - Građanski list, 18.09.2007.

Objavljeno s dozvolom Građanskog lista
"Za zidara i limara biće para"
puni tekst dostupan na Internet adresi: http://www.gradjanski.co.yu/navigacija.php?vest=8467
Novinar: Savo Nikić, Fotoreporter: Miloš Ćirković
...Reporteri našeg lista posetili su Bangladeš, gde nas je dočekala radna atmosfera, koju kao glavni majstor zidar i ujedno učitelj predvodi Muhamed Elšani Muha, koga je u ovaj projekat uključio EHO. Po njegovim rečima, stanovnici Bangladeša zainteresovani su za pokretanje ovakvih projekata, no i pored toga samo naselje se i dalje svakog dana suočava s gomilom problema. Jer, Romi su počeli da nastanjuju ovo naselje još sedamdesetih godina prošlog veka, a voda im je uvedena tek pre nepune tri godine, a bez struje žive još uvek.
– Uglavnom, ljudi ovde preživljavaju od prodaje sekundarnih sirovina. Ustanu ujutro pa skupljaju papir, gvožđe, plastiku... To prodaju i od toga žive. Ne postoji, naravno, pomoć koja ljudima ovde može trajno da reši probleme, ali i ovo znači jako, jako puno – priča za GL Muha.
Prema njegovim rečima, u Bangladešu ima pametnih i bistrih ljudi, kao i onih koji žele da rade, što pokazuju i oni koji pohađaju kurs za zidare koji on vodi tri meseca.
– Na kurs za zidare odazvalo se desetak polaznika. Sada imamo šest stalnih polaznika, a ima i onih koji povremeno dolaze jer moraju da rade preko dana. Mi dolazimo ovde posle podne da radimo jer ljudi ovde, da bi preživeli, moraju da rade pre podne, pa i celog dana. Dođemo ovde oko 17 sati i radimo dok ne padne mrak. Radim na građevini već 18 godina i trudio sam se da prenesem svima znanje i mogu da garantujem da će ova kuća biti prava i da će trajati dugo. Ostale kuće su stare, neke nemaju ni pokrov, a skoro sve su vlažne. Zidovi su tanki, bez ikakve standardne izolacije, tako da ove godine nije ni predviđeno da se sve radi i popravlja, ali je predviđeno da se uradi ova kuća na kojoj trenutno radimo i da se ljudi na njoj nauče poslu kako bi posle mogli i sami sebi da zidaju, kao i da jedni drugima pomažu. Verovatno će dogodine oni sami nastaviti da rade i da popravljaju svoje kuće, ja bih to najviše voleo – zaključuje Muha.
On napominje da je prvi put u Bangladeš i sam došao preko jednog drugog projekta EHo-a, namenjenog deci, koji se zvao "Kultura u pokretu".
– EHO već godinama pomaže ljude ovde. E sad, da li je to u vidu deljenja šporeta, školskog pribora ili, recimo, sada kad dođe zima, drvetom za potpalu. Tako sam i ja došao ovde. Prvo sam bio u radionici "Kultura u pokretu", gde su se deca iz Bangladeša i deca iz Novog Sada upoznavala i saznavala nešto više jedna o drugoj. Bile su tu foto-radionice, likovne radionice... Bio sam začuđen kako su ljudi ovde prepušteni lošoj sudbini i opštem nemaru gradskih vlasti. Eto, samo da bi došli do prve stanice za autobus prema gradu, oni moraju da se dobro napešače – objašnjava Muhamed Elšani Muha.
Lenjost i diskriminacija
Bangladeš, kako smo saznali, ima šezdesetak porodica, s oko 250 stanovnika različitih veroispovesti. Taj broj stanovnika raste pošto ljudi ovde žive praktično u getu, budući da ovde nema devojke koja je dočekala 18. rođendan neudata. Natalitet je konstantno u porastu.
– Ovo je prilika da Romi i dobiju mogućnost za posao, a oni koji budu stojali po strani samo će pokazati da njima bilo kakva pomoć nije ni potrebna. Ne volim da generalizujem stvari, ali ima istine u tome da, kao i u svakom drugom narodu, tako i ovde ili bilo gde, ima Roma koji jednostavno neće da rade, čak i kad im nađete posao. Oni onda kradu, ali te Rome ne poštuju oni Romi koji na pošten način zarade za život. Međutim, postoji i diskriminacija, jer, recimo, dešava se da Ciganin radi za gazdu, a ovaj ga, baš zato što je Ciganin, zeza za pare, pa mu i ne plati kako bi trebalo – zaključuje Muha.