EHO pokreće rad sa umirućim bolesnicima

Ekumenska humanitarna organizacija pokreće nov projekat "Hospis" (rad sa umirućim bolesnicima).
ŠTA JE "HOSPICE"? (čitaj, hospis)
"Vi ste nam bitni do poslednjeg trenutka vašeg života, i mi ćemo učiniti sve, ne samo da bi u miru umrli, već da do kraja živite životom dostojnim čoveka." (Dr Cicely Saunders, osnivač modernog hospice-pokreta
1. Hospis kao forma nege
1.1. Osnove, istorija
1.1.1. Osnove
Terminalna faza bolesti je kada više lečenje nije moguće. Sva terapija se svodi na ublažavanje bola, patnje i na eventualno produženje života. Ova faza je kod obolelih od raka duga 3-6 meseci (izuzetno do 1god). Agonija je zadnja faza koja traje nekoliko dana i specifična je po opštoj slabosti, pospanosti, predanosti. Nekad se u zadnjim danima može uočiti prolazno poboljšanje.
Ranije je palijativna nega bila ograničena na period kada smrt može već nastupiti, danas se smatra da je ova nega korisna u mnogo ranijoj fazi bolesti.
1.1.2. Osnovni pojmovi
Latinska reč "hospicium" znači ugošćavanje, davanje smeštaja. U srednjem veku to je značilo smeštaj za hodočasnike i putnike. Kasnije je izraz korišćen za institucije u kojima su negovani neizlečivi bolesnici. Danas hospis pretstavlja specifičnu vrstu razmišljanja, usluga i sistema za negu.
Duhovnost hospisa znači suživot sa umirućom osobom, i obezbeđivanje uslova i usluga da umirući čovek prema svojim fizičkim i psihičkim mogućnostima koristi svoje sposobnosti. Centar razmišljanja hospis-grupe je bolesnik. Smatra se da se bolesnik i u toj zadnjoj fazi moze duhovno i mentalno razvijati.
Palijativna nega je skup aktivnosti za ublažavanje simptoma bolesti. Latinska reč pallio, palliare znači pokriti, ublažiti.
Prema definiciji WHO iz 1990. palijativna nega je skup aktivnosti za negovanje bolesnika koji više ne reaguje na kurativno lečenje. Izuzetno je važno lečenje bola i ublažavanje psihičkih, socijalnih i spiritualnih problema. Cilj je obezbediti najoptimalnije životne uslove za bolesnika i njegovu porodicu.
Kao osnovne principe WHO definiše:
- ceni se i poštuje život i umiranje se smatra prirodnom pojavom.
- izbegava specifične načine za produžavanje života. Ne usporava ali i ne ubrzava smrt.
- ublažava bol i patnju
- obuhvata psihičke, spiritualne i socijalne probleme bolesnika.
- stvara uslove za aktivan život bolesnika dokle god je to moguće.
- pomaže porodici da savlada razmišljanje o bolesti bliske osobe i daje potporu u žalosti.
Po definiciji WHO iz 2002. još veća pažnja se posvećuje na prevenciji bola, važnost timskog rada, proširenje delatnosti i vremenske okvire palijativne nege.
Prema podacima iz 2006. u 100 zemalja sveta je delovalo oko 8000 hospis društava.
1.1.3. Značaj timskog rada
Pomoć bolesniku i porodici zahteva interdisciplinarni tim. Specifičan deo rada je uključenje volontera i porodice u aktivnosti negovanja i važnost tretmana emocionalnih i spiritualnih pitanja.
2.2. Oblici hospis nege
Oblici nege su:
1. hospis domovi (slično bolničkoj nezi),
2. hospis kućna nega,
3. prelazne forme: ambulantna nega, dnevna bolnica, telefonska emotivna podrška.
Po evropskim principima svi vidovi hospisa za bolesnika bi trebalo da su besplatni.
2.2.1. Hospis domovi mogu biti deo bolnice (ali se tada gubi intima i domaća atmosfera institucije). Bolesnici obično borave max 2-3 nedelje u domu. U Evropi se smatra da na milion stanovnika treba obezbediti oko 50 postelja u ovim domovima.
2.2.2. U svetu se povećava investiranje za hospis kućnom negom. Većina ljudi bi želela zadnje dane provesti u svom domu. Članovi porodice najčešće nisu u stanju pružati adekvatnu negu. Hospis grupa u tome može pomoći, svojim znanjem a i tehničkim sredstvima.
Grupa bi trebalo da ima lekara, koordinatora, medicinske sestre, fizioterapeuta i volontere za ispomoć. Bilo bi dobro da sa grupom sarađuju i stručnjak za mentalnu higijenu, sveštenik, dijatetičar i pravnik.
Ovu vrstu higijene bi EHO mogao raditi zajedno sa službom buduće nege Doma zdravlja Novi Sad, a u rad bi uključili po potrebi i sveštenike i pravnike.
2.2.3. Prelazne forme su veoma različite:
a. ambulantna nega,
b. dnevna bolnica.
-oba su za pacijente koji su spremni da napuste svoj dom uz konsultacije sa lekarom i prijem terapije.
c. grupe za pomoć ožalošćenim za one porodice koje se teško bore sa žalošću; mogućnost susreta sa "stručnim" licima i sa osobama koje imaju sličnu sudbinu.
d. telefonska emotivna podrška za pružanje emotivne podrške i saveta.
3. Primer iz susedstva
Kod našeg severnog suseda u Mađarskoj prva hospis organizacija je osnovana 1991. godine donacijama Šoroš federacije. 1995. godine bilo je već 19 organizacija a 2005. godine postoji:
- 11 hospis domova sa 143 kreveta,
- 29 hospis grupa za kućnu negu,
- 6 hospis odeljenja u gerontološkim domovima sa 46 kreveta.
Pored svega ovoga samo je 3.000 obolelih od raka bilo obuhvaćeno hospis negom od ukupno 33.000 obolelih koji su umrli.