EVA, Štutgart: "Dati beskućnicima lice i glas!"

Bezmalo dve stotine godina Evangelističko društvo EVA iz Štutgarta pomaže ljudima u nevolji u velikim gradovima. Bogato iskustvo njihovog humanitarnog rada predstavili su EHO saradnicima i predstavnicima institucija socijalne zaštite u Srbiji, koji su nedavno boravili u poseti ovoj organizaciji.

  

EVA ima Službu za beskućnike, Službu za savetovanje trudnica, Službu za ljude koje imaju dugove i za stara lica, Službu za rad sa izbeglicama, kao i pomoć za psihički obolele i osobe sa bolestima zavisnosti... 

Organizacija je nastala iz potrebe  da se pomogne ljudima u velikim gradovima: Nakon Drugog svetskog rata bilo je važno pomoći ljudima bez smeštaja; 60 - tih godina su počeli da stižu migranti – ‘’gastarbajteri’’; 80 –tih su organizovane službe za psihički bolesne ljude; 90-tih za vreme konflikta na Balkanu krenuo je talas izbeglica iz Jugoslavije;

Evengelističko društvo je fokusirano na brigu o ljudima u razvitku vremena - najpre se prate promene, a onda i prilagođavaju usluge. Tokom vremena EVA je postajala sve veća, te danas u raznovrsnim službama radi 1200 saradnika. Tesno sarađuje sa raznovrsnim drugim srodnim organizacijama i sa gradom Štutgartom, sa kojim razvija planove i projekte. Finansiraju ih osim grada, pokrajina Baden-Virtemberg, kao i mnogi građani. Po rečima profesora dr. Armbrustera "bitno je da se socijalni problemi rešavaju zajedno sa državnim i civilnim sektorom, dakle, celom zajednicom. Posebno je važan angažman građana.

Saradnik Socijalne službe gospodin Raizer izneo je da je njihov cilj da beskućnicima, kojih je u Štutgartu oko tri i po hiljade, daju lice i glas:
- Svaki čovek koji nije izgubljen on je dobitak za nas. Mi imamo 11 kuća za beskućnike, u kojima po grupama organizujemo radionice na različite teme - sport, kultura... Kroz te radionice pokušavamo da aktiviramo ljude, te da ih, uz pomoć volontera i obuka izvučemo iz depresije. Sve više pokušavamo da izađemo u javnost i da organizujemo događaje na javnim mestima. Nedavno smo imali radionicu plesa sa starima i beskućnicima, išli sa njima na izlet, posetili muzeje... 

Gospodin Hedok, koji radi u ambulantnoj službi za beskućnike prezentovao je gostima, saradnicima EHO iz Vojvodine i Srbije, model zbrinjavanja beskućnika. Napravljena je mapa sa označenim važnim punktovima za ljude koji pripadaju ovoj socijalnoj grupi: Mesta kuda mogu da odu, bez da ih neko tamo vodi – savetovalište gde mogu da zatraže pomoć; mesta gde mogu da prenoće (bez ikakve najave i formalnosti), gde mogu da dobiju jeftin obrok; gde se nalaze mobilne zdravstvene ekipe bez obzira što nemaju zdravstveno osiguranje. U Job centru za beskućnike organizovana je služba za posredovanje u zapošljavanju, gde pomoć mogu da potraže oni koji su ostali bez posla i stana. EVA ima i posebna savetovališta za mlade do 25 godina, kao i ona samo za žene.  Postoje i ‘’socijalni hoteli’’ gde ljudi, koje ne podržavaju socijalne službe, mogu da prespavaju. Tamo ih posećuju socijalni radnici, koji nastoje da kroz razgovor utvrde šta su zapravo uzroci zbog čega je neko došao u takvu situaciju i da mu pomogne da iz nje izađe.

Posebno je važno da Savetovalište nudi mogućnost prijavljivanja na njihovu adresu, otvaranje žiro računa u banci, kao i pomoć pri upravljanju novcem, plaćaju troškova... Za ljude koji su u nevolji zbog dugova važno je što u Nemačkoj postoji zakon da, bez obzira na dugovanja, svaka osoba može da zadrži za sebe 1140 eura i to joj niko ne može oduzeti.

Beskućnici koji dolaze iz EU zemalja organizovana je briga u okviru Savetovališta za EU građane kroz projekat koji od 2016. godine zajednički finansiraju Evropska unija, Minstarstvo za socijalnu zaštitu i Ministarstvo za porodicu, stare, žene i mlade. Cilj projekta je socijalna integracija građana. Pravo na boravak do 6 meseci imaju građani EU koji nemaju socijalna primanja, nisu dovoljno kvalifikovani, ne vladaju dovoljno dobro nemačkim jezikom, nemaju stan, imaju egzistencijalne probleme...

U toku trogodišnjeg rada uočeno je da su najveće prepreke: nemogućnost zbrinjavanja ljudi na duže vreme, diskriminacija beskućnika, a i činjenica da dok je čovek na ulici ne može da nađe posao i obrnuto. Samo u januaru ove godine bilo je sto ljudi koje su pritiskale ove i slične nevolje.