Višegeneracijska kuća u Štutgartu, uspešan vid brige o ljudima
Mesto razmene i kretanja
- Naša vizija je da postoji mesto gde će sve socijalne grupe biti zajedno, od dece do starih. Ovo je mesto razmene i kretanja. Svi mi trebamo nekoga: Deci su potrebni stari, migrantima Nemci, ljudi koji su u kolicima trebaju nekog ko nije u kolicima – ovako Andrea Laux, jedna od domaćica “Višegeneracijske kuće” u Štutgartu opisuje dom za okupljanje građana različitih socijalnih kategorija i grupa, kojima je potrebna pomoć i podrška. Ova institucija grada Štutgarta, poklon je humanitarne fondacije, a kuća je jedna od 2000 sličnih širom Nemačke. Ideja je začeta u Hanoveru, nakon čega su počeli da niču ovakvi domovi. U štutgartskoj Višegeneracijskoj kući usluge i podršku na različite načine korisnicima pruža 75 gradskih organizacija, servisa, udruženja i inicijativa.
Kako Višegeneracijska kuća funkcioniše i kolike su njene prednosti u odnosu na ustanove u kojima su sve socijalne kategorije razdvojene, imala je priliku da vidi i grupa gostiju iz Vojvodine i Srbije (lokalni saradnici za integraciju na terenu, kao i predstavnici gradskih, pokrajinskih i republičkih institucija socijalne zaštite), koja je u organizaciji Ekumenske humanitarne organizacije, nedavno bila u studijskoj poseti Štutgartu.
Gospođa Laux objašnjava da razdvojenost socijalnih grupa nije nešto što čini ljudski život.
- Jer, ako se uvek krećemo u istim socijalnim grupama uvek dobijamo samo iste inpute, a iz toga može da se rodi nerazumevanje za bližnje iz drugih grupa, što ljude ponekad ume da razdvaja, što nije ono čemu težimo. Mi nastojimo da uočimo problem i da nađemo rešenje za sve socijalne grupe kroz jedan “grass root” princip – kaže Andrea Laux.
|
U Kući rade i četiri praktikantkinje, volonterke. One su učenice elitnih gimnazija, koje tu pokušavaju da spoje kognitivno sa praktičnim. U isto vreme svojim radom razvijaju i poštovanje i pravilan odnos prema drugima i drugačijima. Deo Višegeneracijske kuće je i Centar za porodicu (ideja je potekla od žena, izbeglica iz Bosne devedesetih godina), izrastao iz Centra za majke, koji postoji već 30 godina. Jedan deo je seknd hend prodavnica, gde majke donose dečiju odeću i igračke koje im više nisu potrebne i to prodaju po simboličnim cenama. Tu je i mini obdanište za decu iznad jedne godine. U centru za majke može da se boravi 15 sati nedeljno, uz podršku i rad sa zaposlenima i volonterima. Bebi kafe je namenjen roditeljima koji imaju decu starosti do jedne godine. To je mesto gde roditelji mogu da se druže, razmenjuju informacije, uče jedni od drugih... Preoporuka je i da bejbisiterke posećuju centar da bi se družile sa majkama, jer u današnje vreme one provode više vremena sa decom nego njihovi roditelji. Gospođa Laux kaže da u centru postoje dve vrste valuta: Novac i ljubav! Koncept na kome se zasniva centar je da svako ponaosob može učiniti dobro, ali zajedno ljudi mogu da učine nešto posebno. Koncept svakodnevnih eksperata - što podrazumeva da je svaka majka ekspert i da zna šta je i kako potrebno njenom detetu - je odlika ovog centra. U ovom periodu, centar posećuje oko 200 majki iz okoline Štutgarta, uglavnom Romkinja i Bugarki. U perioodu od 1987. do 2001. godine centar se finansirao iz sopstvenih donacija, ali danas grad Štutgart podržava rad centra sa 120.000 eura godišnje.
|