Kako izgleda jedan dan u sigurnom kutku za decu
U Tranzitno – prihvatnom centru u Subotici trenutno boravi trideset petoro dece. Najvećim delom dolaze iz Avganistana i sa članovima uže ili šire porodice i prijateljima, starim ili novostvorenim, čekaju svoj red za prelazak Mađarske granice i ulazak u EU.
U 9 časova dolazi vaspitačica Tamara, zajedno sa doktorima koji odlaze u ambulantu, a vaspitačica otvara vrata Kutka. Jedno po jedno dete dolazi u Kutak i sa nestrpljenjem čeka početak aktivnosti predviđenih za današnji dan. Ponekad je nestrpljenje toliko da pre 9 časova budu na pragu Kutka, sede i čekaju vaspitačicu. Vaspitačica poseduje razne veštine i odlično se snalazi sa decom koja su zainteresovana za celodnevne aktivnosti. Uvek ima i onih kojima je motivacija najveća ujutru, kao i onih kojima motivacija postepeno raste kako odmiče dan. Vreme za kreativne aktivnosti predviđeno je do podneva.
Od ponedeljka 12. juna u Kutku se održavaju časovi nemačkog jezika za decu. U 11.30h redovno dođe dvanaestoro dece, privuku stolice, uzmu svoje olovke i sveske koje čuva vaspitačica i sat vremena slušaju svog novog profesora i stiču nova znanja. Posle kratkog predaha i ručka počinju časovi matematike. Nakon završenog časa matematike učiteljica se osvrne na pravila lepog ponašanja, koja su svima nama neophodna, a vrlo često zaboravimo na njih.
Ove aktivnosti drže volonteri – profesor nemačkog jezika koji je bio primoran da napusti Avganistan i učiteljica matematike koja je takođe bila primorana da sa svojom porodicom napusti svoj život i potraži sigurnost i spas u drugoj državi.
U Kutku postoji televizor koji služi za gledanje crtaća na Farsi jeziku. Vaspitačica preko svoj mobilnog telefona i uz pomoć malih pomagača veoma lako nađe prevod, a onda uz pomoć tehnike, isti prebace na TV i gledanje crtaća može da počne.
Vaspitačica i deca znaju da su tu jedni za druge, i da svaki materijal neophodan za rad treba čuvati i svrsishodno koristiti, pa tako uvek imaju inspiraciju za rad i stvaranje.
I tako svaki dan dok ne dođu na red i ne kažu vaspitačici „Goodbye my friend!“ .
Iako nisu deca, i odraslima je potrebna pažnja i vreme da rade na sebi i osete se korisnim. Stoga se od 15 časova održavaju i časovi nemačkog jezika za odrasle u prostorijama Sigurnog kutka za decu, dok se deca igraju sa vaspitačicom napolju u hladu, crtaju gredama po betonu, puštaju zmajeve, igraju badminton ili reket ili odmaraju u svojim spavaonicama.
